Dobar menadžer projekata ne propušta da u fazi planiranja sa svojim timom uradi analizu rizika projekta kao poduhvata. Iskusan menadžer je u prednosti, budući da se većina rizika najčešće ponavlja, pa ih lakše može predvideti i na empirijskoj pretpostavci pobrinuti se da se ti rizici umanje ili da ih ne bude.
Trostruko ograničenje i rizici
Rizike delimo u odnosu na trostruko ograničenje koji svaki projekat ima: rizici povezani sa isporukama projekta, sa projektnim troškovima i u vezi sa rokovima i periodima poduhvata. Kad smo kod isporuka, tu je glavni rizik da se isporuči manje nego što je planirano. Kod troškova, naravno, mislimo na skrivene troškove koji mogu probiti budžet projekta, mada nije zgoreg misliti i na manje potrošena sredstva, jer u projektnom menadžmentu ako se pojave uštede to znači najpre da se nije dobro planiralo. Konačno, probijanje završetka projekta najčešće se ne gleda dobro od strane sponzora projekta.
Tehnike koje nam pomažu u identifikovanju rizika su: a) pretpostavke i anticipacije; b) naučene lekcije i c) kontrolne liste.
Mnoge stvari u projektnom menadžmentu čine se očiglednima, pa se projektni tim lako može dovesti u samoobmanu da se ništa loše neće desiti. Biće lepo vreme, možemo da razmišljamo o događaju na otvorenom. Šta ako, međutim, padne kiša i prostor za događaj koji smo trebali da organizujemo postane blatnjav?
Otuda, ne povodimo se za vremenskim prognozama ako daju i najmanje verovatnoće da će padati kiša. Naša pretpostavka je da će kiša pasti, ako već može pasti. Anticipacijom zamišljamo šta sve može krenuti po zlu ako padne kiša. Blato, klizav teren, zaglavljena vozila, i tako redom. Naučene lekcije pomažu ako smo prethodno već organizovali slične događaje i imali izazov da se suočimo sa promenom vremena. Tada ćemo kao tim napraviti detaljan plan na osnovu iskustva svakog člana tima i uvida šta je bilo loše a šta dobro u prethodnom projektu.
Međutim, najsigurnija tehnika jeste kontrolna lista. To je lista detaljno popisanih rizika, do kojih se došlo analizom a koja objedinjuje tehniku pretpostavke i anticipacije, naučene lekcije, tehnološke standarde i analize verovatnoće za pojavu rizika i uticaja svakog takvog rizika na izvođenje projekta.
Identifikovane rizike postavljamo u matrici rizika tj svaki smeštamo u jedno od 25 polja matrice koja meri verovatnoću pojave rizika i stepen uticaja na tok i ishod projekta.
Aleksandar Đerić
(UP4.16)
