Svetski ekonomski forum od 2010. godine radi cikluse istraživanja o tržištima radne snage, naročito obrađujući aspekte tehnologije rada, novih znanja i kompetencija koje bi zaposleni trebalo da stiču u perspektivi globalne promene poslovanja u narednom petogodišnjem ciklusu. Glavni uticaji koje ljudski rad trpi su dinamičan tehnološki napredak i sve zastupljenija automatizacija i digitalizacija.
U skladu sa tim, poređenja su zasnovana na konkurentnosti ljudskog rada/znanja/kompetencija u odnosu na izvršavanja robota i aplikativnog softvera, kao efikasnijeg i jeftinijeg radnog resursa. Najnovije istraživanje je iz 2016. godine a odnosi se na period od 2020. godine, naslovljeno kao Budućnost radnih mesta (Future of Jobs).
ČIME MOŽEMO DA SE PODIČIMO PRED ROBOTIMA? SAMO LJUDSKIM OSOBINAMA.
Opšti zaključak složenih analiza koje je organizacija iz Švajcarske sprovela jeste da od robota i drugih digitalnih “radnika” ne možemo bolje računati i parirati im u bilo kojim svojstvima od onih za koje su ove mašine napravljene. Ali možemo biti bolji u onim odlikama ljudske inteligencije i uma, koje digitalne mašine ne mogu da kopiraju.
Neki su već na samo čitanje ove teze, skeptični, s obzirom da su itekako obavešteni da su se softveri, kompjuteri i roboti već pokazali i dokazali i u takvim ljudskim odviše ljudskim aktivnostima kao što su igranje šaha (Deep Blue kompjuter pobedio je Kasparova još 1996. godine), slikanje, pa i pisanje poezije (nedavno smo obradovani prvom pesmom nastalom na bazi algoritma a vidite šta o svemu tome misli Google). Ostaje pitanje u čemu je čovek bolji, da bi dokazao da ne treba da dobije otkaz nakon što vlasnik kompanije poželi da za svoj biznis zadrži samo stvorenja od žica i bajtova.
Ako još ima nade za ljudska bića, Svetski ekonomski forum misli da su to baš ove osobine (istraživanje je obuhvatilo 15 najboljih svetskih ekonomija, sa nekoliko stotina učesnika iz 9 ključnih industrija koje se smatraju okosnicom konkurentnosti privreda na početku sadašnje Četvrte industrijske revolucije):
- Kognitivna fleksibilnost,
- Pregovaranje,
- Usluga orijentisana na kupca,
- Rasuđivanje radi donošenja odluka,
- Emocionalna inteligencija,
- Koordinacija sa drugima,
- Liderstvo i upravljanje,
- Kreativnost,
- Kritičko mišljenje,
- Rešavanje kompleksnih problema.
Dakle, svih ovih 10 svojstava u vidu kvalifikovanog znanja i sposobnosti možemo i moramo pokazati na radnom mestu nakon 2020. godine da ne bismo zauvek postali tehnološki višak i završili kao gerilci u borbi protiv titanskih robota kao što je prikazano u filmu Terminator, sredinom 1980ih.
Ovo na dnu liste je najvažnije, te su, dakle, top tri osobine super čoveka 2020. godine: Rešavanje kompleksnih problema, kritičko promišljanje i kreativnost odnosno kreativno mišljenje.
KAKO BITI KRITIČAN A SPREMAN U SVETU KOJI JE NAVIKAO NA POVLAĐIVANJE: GLEDAJTE TURSKE SERIJE I BUDITE SKEPTIČNI PREMA IZVRŠNOM DIREKTORU
Kritičko mišljenje, kako zamišlja tim istraživača koji je uradio pomenuto istraživanje, je analitičko mišljenje koje je usmereno na pronalaženje slabosti poslovnog sistema radi njegovog odlučnog prevazilaženja.
I to na način na koji ne radi robot. Što više referentnih sistema uključite prilikom analiziranja i jasno predočite problem, to bolje. Izgleda da se svet umorio od povlađivanja menadžerima koji su svetsku ekonomiju doveli do krize. Nije zalud Nobelova nagrada za ekonomiju otišla ekonomisti koji je uradio složene proračune i zaključio da je pohlepa izvršnih direktora jedan od generatora svetske ekonomske krize. Njihovo visoko postavljanje poslovnih targeta i još brže napuštanje kompanije nakon naplate visokih premija, dovelo je do pregorevanja velikih sistema i takmičenja samo radi što većih provizija, iako u mnogim slučajevima taj veliki rast firme ničim nije bio opravdan. Uopšte ne morate kao strategiju poslovanja postaviti stalan rast – to nije normalno, jer svaki poslovni sistem počiva na korišćenju ograničenog broja resursa. O ovome ćemo neki drugi put.
Visokih 36 odsto svih veština neophodnih za novog zaposlenog za 2020. godinu čini rešavanje kompleksnih problema (najmanje su fizičke sposobnosti, koje čine tek 4%). Za ovo, osim gore pomenute analitičnosti, trebaju i neka druga svojstva, npr. pronicljivost, smisao za detalj i efemerno, široko obrazovanje i analiziranje mnogih drugih faktora, npr. uticaja turskih i španskih serija na pekarsku industriju, jer sastojke za jela koja se tamo pominju, domaćice traže već sledeći dan u radnjama. Dok klasično marketing odeljenje utvrdi otkud odjednom potražnja za pikantnim začinima sa Bliskog Istoka ili iz Srednje Amerike, kojih do juče nije ni bilo na domaćem tržištu, konkurencija će već obezbediti uvoz iz Turske ili Meksika, da bi domaćice oživele recepise koje su čule u seriji (i već izGooglale!).
Kreativnost je osobina koja je doživela najveći skok na listi, jer je došla na treće mesto za 2020. godinu sa desetog mesta na kojem je bila u istraživanju iz 2010. a za 2015. godinu. Bilo je krajnje vreme da neko od istraživača razume zašto je, na primer, potreban ludi zaljubljenik gejminga da sedi u upravnom odboru ili u odeljenju za razvoj, da bi raznim naučenim stručnjacima objasnio šta znači kreativna strategija ili UX dizajn. Ne mislimo ovde na umetničku kreativnost, ali čak ako se bavite proizvodnjom prozora a nemate gejmera u okruženju, možete na sastanak dovesti i nekog “običnog” umetnika ili više njih, a potom promešati kape među svim ostalim članovima borda, na način na koji to predlaže Edvard de Bono, kroz metodu Šest šešira.
Možda se iznenadite kad glavnog računovođu naterate da kreativno razmišlja a uzdržanog kolegu, koji rigidno tvrdi da su brojke neumitne, postavite na drugu stolicu sa zadatkom da isključivo bude pozitivno emotivan kad iznosi mišljenje o novom proizvodu.
Kod načina poslovanja iz perspektive kreativnosti, kritičnosti i kompleksnosti izgleda da se radi o promenama cipela. Do sada ste mislili da treba ponekad obuti patike i trčati brže od konkurencije.
Tako ste razumeli izraz “gledati iz drugih cipela”. Izgleda da ćemo ubuduće obuvati razne cipele, a možda i obuti rasparene, da zbunimo naše glavne takmace – robote. Možda će moći da napišu odu radosti vlasniku kapitala, ali nikad neće moći da razumeju zašto smo obuli jednu žutu i jednu crvenu cipelu. O tome se, izgleda radi, kad govorimo o konkurentnosti nakon 2020.
Aleksandar Đerić
