Prijava za njuzleter

4.0 industrijska revolucija, Finansije projekta

Alternativno finansiranje projekata: moć publike u 21. veku

Objavljeno: 16/04/2021 u 09:18   /   Napisao   /   comments (0)

Proteklo je više od decenije otkad su pokrenute prve platforme za masovno finansiranje i time pokazale da postoje nestandardni izvori prikupljanja novca i investicija. Banke i privatni investicioni fondovi ustupili su dobar deo tržišta ovoj vrsti finansiranja i kreditiranja. Bolje rečeno, izgubili su značajan udeo u tržištu pojavom direktnog finansiranja na ovaj način.

Ideja je u osnovi veoma jednostavna – umesto nezainteresovanog finansijera (institucije koja daje novac samo na osnovu finansijskog interesa bez obzira na prirodu projekta) može da vas finansira vaša publika sama, bilo da je kupac ili samo simpatizer ideje vašeg proizvoda. A možete naći i investitora na mreži, internet platformi za takve investicije.

MASOVNO FINANSIRANJE JE NASTALO U 21. VEKU

Sve je krenulo pre petnaestak godina kao podrška pre svega neprofitnim projektima. Inicijativama nezavisne kulture, humanitarnim akcijama, kreiranjem dobrotvornih organizacija otvorena su vrata masovnog i globalnog finansiranja od strane zainteresovanih strana. Fenomen je nazvan ekonomija saradnje ili ekonomija deljenja, mada između ova dva oblika socioekonomskih aktivnosti ima i značajnih razlika. Zajedničko im je da je osnov razmene deljenje, pozajmljivanje, upotreba uz vraćanje dela vrednosti.

ZNAČAJNO TRŽIŠTE KRAUDFANDINGA

Drugi značajan fenomen je masovnost. U lancu ovih aktivnosti može biti nekoliko stotina, hiljada ili desetine hiljada ljudi. A ključni faktor okupljanja jeste vrednost, ne novac sam po sebi kao interes i cilj sticanja. Dve najpoznatije platforme za masovno finansiranje danas su Indiegogo i Kickstarter. Da je reč o značajnom fenomenu svedoči i istraživanje Evropske komisije po kome je vrednost tržišta ekonomije saradnje u EU 2016. godine bila 26 milijardi evra.

Istovremeno, predviđanja su da će u narednim godinama ta vrednost biti čak oko 600 milijardi evra. Procena je da je samo u Kini u ovu vrstu ekonomije ubačeno 500 milijardi dolara i da tržište godišnje raste 40 odsto. U svetu je više od 800 miliona ljudi direktno uključeno u ekonomiju deljenja odnosno ekonomiju saradnje. Potrebno je napomenuti da ova privreda obuhvata i sve oblike deljenja stvari, ne samo deljenje novca i finansijskih sredstava. Masovno finansiranje je po obimu najveći oblik ekonomije saradnje odnosno ekonomije deljenja.

Pročitaj i ovo  Projekti sa nematerijalnom imovinom

ŠTA JE MASOVNO FINANSIRANJE

Iz ovog načina na koji se određenom projektu daruju ili pozajmljuju sredstva nastala je, dakle, kovanica kraudfanindg tj crowdfunding što u doslovnom značenju podrazumeva masovno finansiranje. Koji su najčešći oblici masovnog finansiranja? Danas ih ima pet glavnih, dele se na neprofitne i profitne, u kojima učestvuju finansijeri, darodavci ili jednom rečju bekeri, kako se ova vrsta učesnika u ekonomiji deljenja zove:

Neprofitno donatorsko masovno finansiranje: Koristeći masovnost ljudi okupljenih na jednom mestu, kreira se kampanja koja ih motiviše da poklanjaju novac određenom projektu, najčešće iznose od par stotina ili par hiljada dinara. Projekti koji dobijaju sredstva na ovaj način su humanitarne ili opštekorisne prirode. Cilj je da se promovišu dobročinstvo, deljenje, opšte dobro, jer se finansiraju projekti koji su upravo opštekorisni za čitavu zajednicu (ekologija, javno zdravlje, socijalne vrednosti).

Nagradno masovno finansiranje: u osnovi ovog modela je razmena vrednosti – daje se novac za finansiranje komercijalnog ili delimično komercijalnog projekta a zauzvrat se dobija neka vrednost u vidu simbolične zahvalnosti (majice, torbe, kačketi) ili značajnije vrednosti (gedžeti, mobilni uređaji). Pokloni su, dakle, raspoređeni u vrednosnim kategorijama, zavisno od visine dodeljenog iznosa. Pokloni se zovu perkovi. Dve glavne platforme za masovno finansiranje – Indiegogo i Kickstarter  funkcionišu na ovoj osnovi, pri čemu je njihova ključna razlika da Indiegogo prebacuje poklonoprimcu sva dodeljena sredstva bez obzira da li je ostvaren zacrtani cilj kraudfanding kampanje, dok Kickstarter traži od inicijatora da dostigne ili premaši zacrtani finansijski cilj.

A.Đ.
Pročitaj ceo tekst na Alchemist.rs
Foto Unsplash

 9,907 

Podeli:
Pročitaj i ovo  Budućnost projekata u 4. industrijskoj revoluciji